Oko 50 ribolovaca protestvovalo je ispred leskovačkog Udruženja ribolovaca „Veternica“ tražeći smenu rukovodstva zbog, kako je rekao Nebojša Jovović, nenamenskog trošenja sredstava prikupljenih od članarine i ne obaveštavanja članstva o tome gde su pare potrošene.
Okupljeni tvrde da je 2012. godine po završnom godišnjem računu nedostajalo dva i po miliona dinara, a 2013. milion i 888 hiljada.
-Ne polažu račune nikome o tome gde idu pare. Imamo pisani trag koliko se svake godine uzimalo od članarine, a na kraju godine koliko para fali, kaže Nebojša Jovović.
Ribolovci, od kojih većina nije htela da se učlani u Udruženje za tekuću godinu, još tvrde da je broj članova drastično opao: sa pet i po hiljada pre nekoliko godina na 1 600 u 2013., a smatraju da će ove godine taj broj iznositi 430. Oni još ističu da proteklih godina Udruženje nije vršilo poribljavanje voda.
- Za sve godine njihove vladavine, a to je sedam godina, ni jednu ribu nisu ubacili u vode koje mi obilazimo: Veternicu, Jablanicu, Moravu… U prethodnom sazivu, čiji sam ja deo bio, za pet godina tri godine su se poribljavale vode: Barje, Morava i Lokošnička bara, a tada smo držali i Vlasinsklo jezero. Sad ribolovci više nemaju šta da pecaju, ističe Jovović.
Ribari koji su učestvovali na ovom protestu tvrde da ribočuvari ne primaju platu, a ima ih šestoro na području juga Srbije.
Ribolovci su prošle nedelje sazvali Skupštini Udruženja ali je ona održana, kako naglašava Nebojša Jovović, sat vremene pre zakazanog termina sa 25 osoba koje su prošle godine izabrane za članove Skupštine – svi iz Demokratske stranke, a trećina od njih nema veze sa ribolovom.
- Osnovali su privatnu firmu, a svi ovi ljudi daju pare za to. Napravili su firmu od Udruženja. Mi smo bili Udruženje građana, a više to nismo. Kada neko izvadi iz svog džepa i pokrije sve troškove koje ima može da pravi firmu. Ne može da mi dajemo pare da bi neko bio gazda – to nema zdrave logike, kaže Nebojša Jovović.
Okupljeni ribolovci zahtevaju što hitnije zakazivanje Skupštine Udruženja na kojoj bi se izabralo novo rukovodstvo. Ukoliko se u dogledno vreme ne sazove Skupština oni će nastaviti sa protestima ali u većem broju.
Pa godinama se naplacuju clanske karte i dozvole, a na vodama stanje sve gore i gore.
Niko nista nezna, jedni te isti ljudi se vrte i muljaju, a najgore, malo ko od njih ima veze sa sportskim ribolovom.
Tako je svugdje u ExYu (cast nekim izuzetcima).
Stvar je u tome da retko gde u Srbiji vodama gazduju udruzenja...to sada rade privatne firme koje su pobedile na konkursima za dodelu voda..nasi politicari su i tu videli da mogu da mlatnu koji kintu pa ko vele bolje pre nego kasnije...udruzenja su po novom zakonu republike srbije sportka udruzenjai mogu se baviti takmicenjima i nekim sportskim manifestacijama nikako poribljavanjem ..organizovanim cuvanjem ,prodavanjem dozvola za ribolov ...odnosno to mogu raditi kao usluznu delatnost za korisnika ribarskog podrucija uz naknadu koja mislim da je sada izmedju 5-10%,po prodanoj dozvoli.....tako to funkcionise u u ovoj sramotnoj srbiji gde se na vodama sve vise krade ....narusavaju eko sistemi svakodnevnim zagadjenima...unakazava priobalje vodenih tokova i akumulacija ..raznim deponijama e to je stvarnost ...a mi koji se borimo za razne vidove zastite ribljeg fonda ,voda i prirode ..smo u ovakvoj postavci stvari veliki drzavni neprijatelji....
Tačno je da je u celoj Srbiji generalno situacija na vodama očajna. Ali je takođe činjenica da je izreka "što južnije to tužnije" potpuno potkrepljena činjenicama u svim oblastima društvenog života, pa tako i u ribolovu, a pogotovo kada je u pitanju Leskovac kao predzadnja stanica.
Jednostavno, neke prethodne garniture lokalnih vlasti (sredinom prve dekade dvehiljaditih) su donele odluku da se više ni jedna sportska organizacija, društvo ili udruženje više ne finansiraju iz budžeta grada, već da se ili prekvalifikuju u privredna družtva ili da nađu sponzore za svoj rad i funkcionisanje. To je imalo smisla u nekim neprofitabilnim sportskim klubovima, kao što je FK Duboica, FK Sloga, RK Dubočica, koje godinama rade sa gubicima, tačnije za novac koji dobijaju iz budžeta, ne pružaju ni približno uspeha i rezultate.
Međutim, u tom trenutku OOSR Veternica iz Leskovca, je imala preko 3500 stalnih članova, koji su plaćali godišnju dozvolu i članarinu, a to je budžet ako ne veći skoro pa kao budžet grada Leskovca. U jednom trenutku sui i imali više para na računu od gradskog budžeta. Zakonsku regulativu, tačnije "rupu u zakonu" iskoristili su gradski "moćnici" u saradnji sa gradskim "očevima" tako što su napravili privredno društvo koje se zove "Asocijacija Veternica-Vlasina d.o.o" i da tako izuzetno uspešno i profitabilno društvo pripoje nepostojećem društvu Vlasina iz Vlasotinca, koje je kao drugi član asocijacije ušlo sa ne više od 30 članova.
Dakle odnos preko 3500 članova sa jedne i 35 sa druge, ulaze u asocijaciju. Jasno je ko je tu na ogromnom gubitku. Veternica. Koja , ugušena partnerstvom više nije u stanju da obavlja ono što joj je u nadležnosti jer je deo privatne firme. Tačnije imaju pravo i morali bi, ali Asocijacija to sve guši. Do te mere da ih ubedi da oni nemaju nadležnost, i da ribočuvare dovede na nivo "pećinskih ljudi", kojima se ribokradice smeju na vodi, kada pokušaju da ih legitimišu. I ovi to prihvataju "zdravo za gotovo", nazivajući sami sebe klošarima i to javno na televiziji. STRAŠNO.
Tako da je na rekama nastao opšti haos, krivolov, ribokradja, ubijanje i izlovljavanje ribe, ali i prodaja iste po pijacama širom Leskovca. I sve to na očigled svih mogućih inspekcija, pri čemu niko prstom ne mrda.
Grupa lekovačkih ribolovaca, među kojima sam i ja, se organizovala i pokrenula inicijativu za sazivanje Skupštine Veternice na kojoj će biti smenjen kompletan Upravni Odbor Veternice, i postavljen novi, koji će na istoj sednici doneti odluku o izlasku iz asocijacije.
Sve je počelo ovako, kada smo ja (Nikola Jovanović) i Vladimir Šiškin gostovali u jutarnjem programu TV Leskovac, na temu ribokradje, i kada se u program uključio ribočuvar sa 4 razreda osnovne škole:
Par dana nakon toga, se dešava ono što je najavljeno u našem gostovanju:
Ne samo da nisu odgovorili na postavljena pitanja, ne da nisu pokazali zainteresovanost za rad, već su pokazali da nezanju svoj posao. Posle objavljivanja ovog videa i članka na Ribolovačkom Portalu Srbije, cela Srbija je čula za ribočuvara Radovana, i citirala ga, nažalost ne ni po čemu pametnom. Jer ništa pametno nije rekao. A ova priča preko noći izašla iz lokala i preplavila sve ribolovačke stranice i grupe. Nošeni tom medijskom pažnjom, grupa dobija sve veći broj pristalica i mi uspevamo da izdejstvujemo sazivanje skupštine za 30.januar 2014. godine u 18h.
Nakon toga se organizuje i sastanak sa čelnim ljudima Asocijacije, na kome mi odlazimo sa namerom, da organizujemo smenu UO i kompletne uprave. Međutim, na sastanku je bilo reci o svemu samo ne o tome. Dva coveka, vlasnika asocijacije, su bila prisutna, i ponudili, da se smeni Predsednik, koji je u stvari samo protokolarna "volonterska" funkcija, a da se UO ne dira, jer su to njihovi ljudi, i dovodjenje drugih bi najpre razotkrilo finansijske mahinacije, a potom istupili iz Asocijacije.
Kako ja na to nisam pristao, napustio sam taj sastanak na pola njegovog trajanja. I tu se po prvi put razočaravam u stav mojih saboraca. Naravno ne svih. Od tog trenutka svaka moja dalja aktivnost po tom pitanju prestaje, jer se dalja borba svodila samo na promenu Predsednika , uz ostanak stare uprave. Ja u tome nisam hteo da učestvujem, jer bi svaki dalji skup i protest značio protest protiv predsednika veternice i zahtev za njegovom smenom. A to znaci davanje legitimiteta staroj upravi.
Naravno, nastavio sam da u svom stilu zagovaram smenu cele uprave, a tekst o tome će izaći i u najnovijem Blinkeru za koji dan, mada su to, doduse vrlo stidljivo i sa vremena na vreme, pominjali i organizatori ovog skupa, ali samo kada je trebalo da se podgreje masa ljudi.
Skupština je održana 30, januara , ali umesto u 18h , održana je u 17h i trajala 15 minuta. DA SVEGA 15 minuta. Verovatno su samo konstatovali početak i kraj. Sat vremena ranije od vremena koji je uprava Veternice sama propisala, jer su u 18h očekivali skup ribolovaca ispred zgrade gradske skupštine, gde je Skupština OOSR Veternice održana.
Epilog svega, je "navodna" personalizacija sukoba protiv Predsednika Veternice koji je na taj način održao Skupštinu ( iako je smena samo Predsednika dogovorena još na sastanku koji sam ja napustio, zbog neslaganja, čak je bilo reči da se stari Predsednik sam povuče i preda dužnost novom), i ovaj skup koji je imao 36 ili 38 čoveka, dok su organizatori prijavljivali i preko 70 , a neki "avanturisti" i preko 100. Posle svega čisto sumnjam da će i Predsednik biti promenjen.
Jer sam ja definitivno izašao iz grupe koja to organizuje, i iskreno, medijski gura. Posle sastanka sa vodećim ljudima Asocijacije napustanjem istog na pola, a posle OVOG ovako organizovanog skupa sam se i rastao se sa ljudima koji su ovo i na ovakav nacin organizovali. Ali sam najpre u FB grupi u kojoj se o ovome diskutovali i pripremalo, svim ljudima koji su bili neobavesteni, ili nedovoljno obavesteni, predočio sve ovo što sam vama ovde izneo, a koji su nakon toga polako poceli da gube i volju i zelju, kada su čuli da je ovo bio protest protiv jednog ili dva čoveka iz Veternice, a ne protiv cele uprave, što je bila poenta cele priče od početka. U vreme mog gostvanja u jutarnjem programu.
Zašto?
Jer se u međuvremenu odustalo od ideje za promenom cele uprave, ali i odustajanje pojedinaca od dogovora da se mi borimo protiv stare uprave, a za vode, i zdravu atmosferu pored voda, a ne za sopstveni interes i fotelje.
Ja nisam odustao od takve ideje, ali jesam od takve borbe, koja to negira ...
Uzgred, Kolega Nebojša Jovović, nije ni svestan koliko je bio usamljen u ovakvim stavovima na ovom skupu. On je jedan od kandidata za novog Predsednika, koga sam i ja podržao i uvek ću ga podržati, ali samo ako priča koju priča ima smisla i potporu, a to je smena cele uprave.
Nažalost, čuo sam da su neki posle ovog skupa morali do OOSR Veternica i Asocijacije , koje dele iste službene prostorije, da se izvine nekim ljudima. Ne znam koliko je ovo poslednje tačno, ali sam tako čuo. Očigledno je skup otišao iz okvira dogovorenog. A kolega Nebojša to nije znao.
Evo, ovo vam je priča iz prve ruke od čoveka koji je u sve ovo izgibio nekoliko meseci života, a poslednjih 4-5 retko da sam i bio kod kuće.
Nastaviće se ... NE ZNAM KAD, ALI ZNAM DA ĆE SE NASTAVITI !
