Potpuno se slažem sa tobom i to je stvarno dobar spod. Osim kukuruza, konoplje i tigrovog oraščića (samo u malim količinama jer je teže probavljiv i zasitan), stavljam i druge sjemenke kao proso, pšenicu - uglavnom ptičju hranu. Također stavljam i sjemenke suncokreta koje je bogato sa uljem i uljnim kiselinama. Normalno sve dobro kuhano.
Manje sjemenke odnosno hranu za ptice stavljam malo više jer je sitnija i ribu zadržava duže na hranilištu i treba joj više vremena da se zasiti, a dok je prebire dolazi i do boile pa joj je i izazov još veći. Također u spod stavljam i zdrobljene - smrvljene boile.
Kad sjemenke kuham ubacim i nekoliko ml Huxsola i kad se sve to skuha ostavim da se ohladi i da sjemenke upiju vodu u kojoj su se kuhale. Također tu se može dodati i melasa.
Što se tiće nekih amino kiselina ili kao što si napisao CSL, ne stavljam u spod jer to ima u lovnoj boili, pa samo to ističe boilu od druge hrane i čini je privlačnijom i atraktivnijom.
Jedan moj kolega još prije petnestak godina u kantu sa sjemenkama stavljao je mlijeko u prahu te kad je raketirao na hranilište mlijeko je ostavljalo bijelu maglicu u vodi sve do dna. To je još više mamilo ribu na hranilište i moram priznati da je imao više grizova od drugih. Ti isti su mu se ćak i smijali i rugali kao ribu hrani mlijekom itd ali nakon par prvih grizeva ušutili su se i ostali bez teksta.
Danas imaš mnogo smjesa za fider ribolov pa se i to može umješati sa već skuhanim sjemenkama.
Evo sa ovim sam samo nadopunio i dao par ideja za bolji spod. Treba samo kombinirati i imati malo mašte te probati.
Bistro
Mješane partikle - Spod
Moderator:Masterbih
-
darko.glumac
- Ribolovac
- Posts:181
- Joined:14 Mar 2015, 18:04
Re: Mješane partikle - Spod
Gogo Rush - slažem se sa tvojom teorijom - samo ja mislim da ne postoji "univerzalan - partikl(spod) - već to što ćemo stavljati u njega i te kako ovisi o vodi na koju idemo - ova tvoja receptura mi je odlična - ali po meni to je partikl (spod) za komercijalne vode - vode u kojoj nema puno bijele ribe i onih životinja - tokova(cverglana),jer šta bude od ribolova ako ti oni "legnu " na hranilište - po meni jedina moguća stvar u takvoj situaciji - tovariti toliko hrane da se jednostavno - prejedu - i da oslobode hranilište ribi koju želim loviti - a to iziskuje i puno truda .a i puno - puno više ubačenog partikla (spoda) na hranilište.Probao sam - i upalilo je(ali ne uvijek) - napraviti jednostavno - drugo hranilište,na to drugo hranilište ubacivati sitno zrnevlje i odvući ih sa glavnog hraniliša.Moj stav je da je partikl(spod) izuzetno važna i bitna stvar u ribolovu i da jako (uz druge radnje:izbor mjesta,prezentaciju mamca........)utječe na uspješnost ribolova - ALI - da bi sastavio spod koji će biti učinkovit - mora se poznavati voda na koju se ide loviti - ako je to neka strana nepoznata voda - jednostavno se mora prikupiti što je više informacija o samoj vodi prije sastavljanja partikla) spoda,a isto tako zavisi od vode - do vode i sama količina partikla(spoda) - koliko ubacujemo na hranilište;komercijalne vode,polu - divlje vode i divlje vode - razlika u količinama - velika - po meni.
Gotovo je ista situacija i sa prihranom za zig - rig - ali o tome drugi put - pozzz
Gotovo je ista situacija i sa prihranom za zig - rig - ali o tome drugi put - pozzz
Re: Mješane partikle - Spod
Iako se ovoj temi puno pisalo, mislim da je tema neiscrpna i da se uvek nešto novo može dodati ili dopuniti, a pogotovo kada se radi o iskustvu sa vodama.
Naravno, pod ovim podrazumevam kako pecanje na komercijalnim vodama, tako i na divljim vodama (bilo da se radi o zatvorenim vodama ili o živom toku-rekama).
Veliki broj ribolovaca svoj spod miks sklapa po nekom slobodnom mišljenju ili sa iskustvom koje donosi sa vode na kojoj provodi najviše vremena.
Mali broj njih se trudi da pokuša da kroz razne edukativne tekstove o samom zrnevlju koje se koristi u prihrani više sazna o njihovoj nutritivnoj vrednosti kao i karakteristikama pri termalnoj obradi.
Zato iz nekog svog iskustva sa više različitih voda sam došao do odrađenih saznanja kako i na koji način svoj spod učiniti boljim i privlačnijim za ribu koju lovimo... našeg toliko omiljenog „vodenog lisca“.
Kada govorimo o divljim vodama, složićete se sa mnom da su kampanje ili boravak i dužina Vašeg pecanja dosta duži nego na samim komercijalnim revirima gde se boravi od jednog do maksimalno tri dana. Još pogotovo ako uzmemo u obzir da se na većini komercijalnih voda odvijaju i takmičenja koja su najčešće u trajanju od 48 do 72 sata, a ponekad i do 100 sati. Ova takmičenja na komercijalama se odvijaju najmanje do tri vikenda u mesecu u toku ribolovne sezone, što nam samo govori da je i sam intenzitet hranjenja i ribolova izuzetno agresivan.
Ako pak govorimo o divljim vodama, tu prvenstveno moramo voditi računa o ribljem fondu koji se nalazi u vodi na kojoj boravimo kako bismo naš spod mogli kreirati. Iz ličnog iskustva sam primetio da kao i riblji fond i sama destinacija-lokacija mesta na kojoj ćemo prezentirati svoj spod ima velikog uticaja kao i podloga na kojoj će se spod nalaziti (bilo da se radi o tvrdoj podlozi, muljevitoj podlozi ili podlozi koja će imati i podvodnog bilja u neposrednoj blizini).
Kada sam odredio nakon sondiranja pozicije na kojoj želim pecati (čime sam odredio dubinu i kvalitet dna), određujem i sa kakvim ću spod miksom nastupiti. U većini slučajeva se odlučujem da pored sitnog zrnevlja u svoj spod postavim i krupnije zrnevlje i to: kukuruz (beli, crveni), tajger, proteinski grašak (stočni grašak), kanadski grašak, javor, grahorica.
Ova krupna semena se lagano doziraju u spod miks koji je sačinjen od sitnijeg zrnevlja (svetlo seme, proteinski sirak, proso, ljušteni ovas, ljušteni ječam, kardi, lan, heljda, muhor, niger, konoplja, uljana repica). Sam sastav u procentima sitnog zrnevlja se razlikuje u mnogome od godišnjih doba u kojem se lovi, kao i o dubinama na kojima se lovi. O samoj količini sitnog zrnevlja koje ćemo prezentirati na poziciji zavisi od toga da li na poziciji na kojoj pecamo imamo populaciju bele ribe ili ne. Ukoliko je populacija bele ribe veća, onda ćemo sitno zrnevlje u znatnoj meri smanjiti, a krupnije pojačati. Naravno, da će šaran kao naša ciljana riba za lov biti zinteresovan i samim ponašanjem bele ribe na našoj lokaciji, što će mu biti signal da je hrana tu. Krupnijim zrnevljem ćemo njegovu zainteresovanost zadržati jer će bela riba biti okupirana sitnim zrnevljem. A signal koji krupnije zrnevlje u spodu šalje, biće samo još jedna od prednosti. Kvalitetnim spod miksom uveliko smanjujemo i troškove svog ribolova u smislu primamljivanja i prihranjivanja ribe na poziciji na kojoj pecamo. Pogotovo kada znamo da se izrada kvalitetnih boila podigla na dosta visok nivo, a samim tim i njihova cena.
Kada govorimo o spod miksu na komercijalnim vodama gde naše pecanje traje dosta kraće, što nas dovodi u razmišljanje da na brži način ribu zainteresujemo za naše hranilište kao i za naše mamce na njemu. Naravno, vodeći računa i o finansijskom momentu, dobro je pribeći i tehnici gde ćemo preko prihrane sa sitnim spodom uz dodatak minimalne količine boila moći pecati na boilu ili pak na neki mamac iz samog spoda (npr. Šećerac, stari kukuruz, tajger, javor).
Iz svog iskustva, na komercijalama koristim isključivo za osnovnu prihranu sitno zrnevlje (konoplja, lan, niger, proso, crveni sirak, grahorica i minimalna količina javor semena , koje ne bi smelo preći meru od 2% na 10 kg sirovog zrnevlja).
Ovaj sastav zrnevlja je po svojoj strukturi šaranu jako interesantan, gde nakon termičke obrade se izdvaja skrob kao i ulje iz samog semenja koje mu daje izvanrednu atraktivnost. Ovo sitno semenje šarana prilikom primame jako intrigira svojim sastavom, ali obzirom da se radi o jako sitnom zrnevlju, ono jednostavno njegovom filtracijom prolazi kroz škrge, tako da male količine zrnevlja završe u digestivnom traktu šarana. Obzirom da je jako atraktivno ono ga ujedno podstiče na hranjenje, pa on filtracijom sa lokacije usisava i ostale mamce koji se takođe nalaze na hranilištu (boila ili neko drugo zrnevlje).
Dosta ribolovaca kombinuje prilikom izrade spod miksa sa uključivanjem raznih preparata kako bi spod miks delovao još atraktivnije a ne vodeći računa da li možda sa nekim od tih preparata ugrožavaju sam kvalitet miksa odnosno zrnevlja u njemu i njegovu osnovnu prednost-varenje.
Moramo se truditi da naš spod miks deluje što prirodnije i da šaran bez bojazni u njega ulazi i hrani se.
Nakon termičke obrade, u svoj spod stavljam so ili šećer, u zavisnosti od potrebe i to kao sredstva za konzervisanje zrnevlja kako bi se izbeglo njegovo preterano fermentisanje. Od aditiva i preparata koristim isključivo ono što je takođe produkt biljnog porekla (CSL, Melasa, Fruit Amino).
Fruit Amino bih izdvojio kao proizvod jer je mom spodu dao totalno drugačiju notu, a prvenstvno održava Ph4 vrednost mog spoda što ribi izuzetno odgovara.
CSL firme Masterbih sa aktivnim enzimom takođe mnogo potpomaže zrnevlju da pored atraktivnosti u mnogome i još više poboljša varenje.
Melasa je poznata da svojim mirisom i količinom šećera u sebi na poseban način daje atraktivnost zrnevlju.
Naravno ni tu nije kraj poboljsanju svojih partikli pa tako ni ovom tekstu....
Ubrzo cemo nastaviti ....
Naravno, pod ovim podrazumevam kako pecanje na komercijalnim vodama, tako i na divljim vodama (bilo da se radi o zatvorenim vodama ili o živom toku-rekama).
Veliki broj ribolovaca svoj spod miks sklapa po nekom slobodnom mišljenju ili sa iskustvom koje donosi sa vode na kojoj provodi najviše vremena.
Mali broj njih se trudi da pokuša da kroz razne edukativne tekstove o samom zrnevlju koje se koristi u prihrani više sazna o njihovoj nutritivnoj vrednosti kao i karakteristikama pri termalnoj obradi.
Zato iz nekog svog iskustva sa više različitih voda sam došao do odrađenih saznanja kako i na koji način svoj spod učiniti boljim i privlačnijim za ribu koju lovimo... našeg toliko omiljenog „vodenog lisca“.
Kada govorimo o divljim vodama, složićete se sa mnom da su kampanje ili boravak i dužina Vašeg pecanja dosta duži nego na samim komercijalnim revirima gde se boravi od jednog do maksimalno tri dana. Još pogotovo ako uzmemo u obzir da se na većini komercijalnih voda odvijaju i takmičenja koja su najčešće u trajanju od 48 do 72 sata, a ponekad i do 100 sati. Ova takmičenja na komercijalama se odvijaju najmanje do tri vikenda u mesecu u toku ribolovne sezone, što nam samo govori da je i sam intenzitet hranjenja i ribolova izuzetno agresivan.
Ako pak govorimo o divljim vodama, tu prvenstveno moramo voditi računa o ribljem fondu koji se nalazi u vodi na kojoj boravimo kako bismo naš spod mogli kreirati. Iz ličnog iskustva sam primetio da kao i riblji fond i sama destinacija-lokacija mesta na kojoj ćemo prezentirati svoj spod ima velikog uticaja kao i podloga na kojoj će se spod nalaziti (bilo da se radi o tvrdoj podlozi, muljevitoj podlozi ili podlozi koja će imati i podvodnog bilja u neposrednoj blizini).
Kada sam odredio nakon sondiranja pozicije na kojoj želim pecati (čime sam odredio dubinu i kvalitet dna), određujem i sa kakvim ću spod miksom nastupiti. U većini slučajeva se odlučujem da pored sitnog zrnevlja u svoj spod postavim i krupnije zrnevlje i to: kukuruz (beli, crveni), tajger, proteinski grašak (stočni grašak), kanadski grašak, javor, grahorica.
Ova krupna semena se lagano doziraju u spod miks koji je sačinjen od sitnijeg zrnevlja (svetlo seme, proteinski sirak, proso, ljušteni ovas, ljušteni ječam, kardi, lan, heljda, muhor, niger, konoplja, uljana repica). Sam sastav u procentima sitnog zrnevlja se razlikuje u mnogome od godišnjih doba u kojem se lovi, kao i o dubinama na kojima se lovi. O samoj količini sitnog zrnevlja koje ćemo prezentirati na poziciji zavisi od toga da li na poziciji na kojoj pecamo imamo populaciju bele ribe ili ne. Ukoliko je populacija bele ribe veća, onda ćemo sitno zrnevlje u znatnoj meri smanjiti, a krupnije pojačati. Naravno, da će šaran kao naša ciljana riba za lov biti zinteresovan i samim ponašanjem bele ribe na našoj lokaciji, što će mu biti signal da je hrana tu. Krupnijim zrnevljem ćemo njegovu zainteresovanost zadržati jer će bela riba biti okupirana sitnim zrnevljem. A signal koji krupnije zrnevlje u spodu šalje, biće samo još jedna od prednosti. Kvalitetnim spod miksom uveliko smanjujemo i troškove svog ribolova u smislu primamljivanja i prihranjivanja ribe na poziciji na kojoj pecamo. Pogotovo kada znamo da se izrada kvalitetnih boila podigla na dosta visok nivo, a samim tim i njihova cena.
Kada govorimo o spod miksu na komercijalnim vodama gde naše pecanje traje dosta kraće, što nas dovodi u razmišljanje da na brži način ribu zainteresujemo za naše hranilište kao i za naše mamce na njemu. Naravno, vodeći računa i o finansijskom momentu, dobro je pribeći i tehnici gde ćemo preko prihrane sa sitnim spodom uz dodatak minimalne količine boila moći pecati na boilu ili pak na neki mamac iz samog spoda (npr. Šećerac, stari kukuruz, tajger, javor).
Iz svog iskustva, na komercijalama koristim isključivo za osnovnu prihranu sitno zrnevlje (konoplja, lan, niger, proso, crveni sirak, grahorica i minimalna količina javor semena , koje ne bi smelo preći meru od 2% na 10 kg sirovog zrnevlja).
Ovaj sastav zrnevlja je po svojoj strukturi šaranu jako interesantan, gde nakon termičke obrade se izdvaja skrob kao i ulje iz samog semenja koje mu daje izvanrednu atraktivnost. Ovo sitno semenje šarana prilikom primame jako intrigira svojim sastavom, ali obzirom da se radi o jako sitnom zrnevlju, ono jednostavno njegovom filtracijom prolazi kroz škrge, tako da male količine zrnevlja završe u digestivnom traktu šarana. Obzirom da je jako atraktivno ono ga ujedno podstiče na hranjenje, pa on filtracijom sa lokacije usisava i ostale mamce koji se takođe nalaze na hranilištu (boila ili neko drugo zrnevlje).
Dosta ribolovaca kombinuje prilikom izrade spod miksa sa uključivanjem raznih preparata kako bi spod miks delovao još atraktivnije a ne vodeći računa da li možda sa nekim od tih preparata ugrožavaju sam kvalitet miksa odnosno zrnevlja u njemu i njegovu osnovnu prednost-varenje.
Moramo se truditi da naš spod miks deluje što prirodnije i da šaran bez bojazni u njega ulazi i hrani se.
Nakon termičke obrade, u svoj spod stavljam so ili šećer, u zavisnosti od potrebe i to kao sredstva za konzervisanje zrnevlja kako bi se izbeglo njegovo preterano fermentisanje. Od aditiva i preparata koristim isključivo ono što je takođe produkt biljnog porekla (CSL, Melasa, Fruit Amino).
Fruit Amino bih izdvojio kao proizvod jer je mom spodu dao totalno drugačiju notu, a prvenstvno održava Ph4 vrednost mog spoda što ribi izuzetno odgovara.
CSL firme Masterbih sa aktivnim enzimom takođe mnogo potpomaže zrnevlju da pored atraktivnosti u mnogome i još više poboljša varenje.
Melasa je poznata da svojim mirisom i količinom šećera u sebi na poseban način daje atraktivnost zrnevlju.
Naravno ni tu nije kraj poboljsanju svojih partikli pa tako ni ovom tekstu....
Ubrzo cemo nastaviti ....
-
darko.glumac
- Ribolovac
- Posts:181
- Joined:14 Mar 2015, 18:04
Re: Mješane partikle - Spod
Na ovaj odličan tekst bih dodao. Uz sve to napisano od Belog na sastav spoda - partikla bitno utječe i količina ostale ribe u vodi na kojoj lovimo ( našim spodom - partiklom), jer u nikom slučaju ne želimo na hranilište privući nikakvu drugu vrstu ribe - osim šarana, a sa nepravilnim sastavom spoda - partikla i njegovom ubačenom količinom to možemo i te kako postići i svoriti na svom hranilištu - kontra efekt. Još bi dodao da i sam način pecanja ( klasični načini lovljenja šarana - npr . na dno - ili npr . lovljenje šarana za - zig rig) sasvim mjenjaju sastav spoda - partikla, te njegovu prezentaciju na hranilištu.
Re: Mješane partikle - Spod
Moj spod mix izgleda ovako.-Kukuruz šećerac(frikom u kesi),proso,konoplja(10% na količinu),uljana repica,crveni sirak,beli sirak,soja,crno seme repe,belo seme repe,niger,ječam,praškasta primama za šarana,nutri-plus(izgladnjivač),betain,zaslađivač,amino-kompleks,što zadnje četiri stavke stavljam u mlak spod oceđen.(To kada imam novca i sve sveže skuvano).To obično samešam uveče ,prenoći i za ujutru spremno,aromu po volji neki puta ništa.Sada nije bilo greške ni na jednoj vodi,mada lovim 90%na divljoj.Kukuruz šećerac broj jedan u svakom spod-miksu(frikom u kesi)ja sam od onih ribolovaca što hrane malo ali češće.Probao sam i neke svoje boile da pravim ali pošto nemam roler i uslove moram da kupujem gotove(ali prave boile),ovde se lovi isključivo na kukuruz skupljam novac da kupim bar tri kese Corn Special-boile(Masterbiha)ili Premium-river (Masterbih)pa da probam nesumljam da neće raditi na nju,ubeđen sam 100%,jer što god sam uzeo do sada bilo je vrhunsko.Muku mučim sa ovim partiklima a keva kada me vidi sa 
šerpicama dobije nervni slom 
.Valjda ću skupiti 40 evra do proleća za tri kese,ako ništa probaću sa jednom mada je to malo 
,ali valjda ću skupiti,zaradiću nekako možda ću i ona manja pakovanja da kupim što idu samo na udicu.Videću možda se i zaposlim negde ako Bog da.Pozdrav i bistro na vodi.
šerpicama dobije nervni slom .Valjda ću skupiti 40 evra do proleća za tri kese,ako ništa probaću sa jednom mada je to malo ,ali valjda ću skupiti,zaradiću nekako možda ću i ona manja pakovanja da kupim što idu samo na udicu.Videću možda se i zaposlim negde ako Bog da.Pozdrav i bistro na vodi. Na mršavog bika ni muva neće da sleti.
