Dani su sve topliji,a meni se otvorila prilika za odloviti jednu noć na Hesovoj,mojoj matičnoj vodi. Naravno da sam to objeručke prihvatio i poslije noćne smjene i spremljenih stvari eto me za tili čas na grabi.
Odlazim na poziciju broj 15 jer su mi štapovi složeni i pripremljeni za tu poziciju, a i inače volim tu poziciju,najmirnija je i izolirana.
Užurbano zabacujem sisteme sa boilama,naravno sa Masterbihovom Spicy Tunom, na već određene pozicije gdje i inaće lovim. Nakobram nešto boili,malo Tune,malo CM 17 i mir,do predvečer se ništa ne dešava.
Prije samog mraka opet malo nakobram boili i razmišljam da li da jedan sistem sa boilom zabacim desno od mene uza obalu na nekih 7-8 metara gdje sam u zadnje vrijeme vidio da se šarani znaju okrenuti ili čak izbaciti,ali mi je to malo blesavo jer tu stalno gazim po vodi i plašim ribu, tako da odustajem i ipak zabacujem preko.
Cijelu noć se ama baš ništa ne dešava,osim šta mjesec svijetli kao da je sunce…
I šta Lucky naganja čagljeve oko šatora.
Ni bip osim šta se na onoj poziciji uza moju obalu opet u noći bacila lijepa riba…malo sam razočaran šta ipak preko noći nisam tamo zabacio…no gotovo je sada.
U jutro me bude raubovi debelih riba i razmišljam kako se ništa nije desilo, nalazim poviše razloga i krivaca zašto je tako…no,tako je kako je…
Jedan od krivaca je bila i niska temperatura ujutro jer je bilo hladno za nevjerovat…
Ne želim štapove prezabacivati jer se znalo desiti da riba primi baš oko 8 h…no kada je prošlo 8,30 h ipak vadim sisteme, mijenjam boile,stavljam frišku Tunu i zabacujem nooooo, sada po danu se ipak odlučim jedan štap baciti pod noge desno…šta nema logike jer dok sam zabacio sisteme i poriktao sve gazio sam po vodi i bučkao,aliiiii nešto mi nije dalo mira bez obzira šta je dan, ipak se tu opet bacio šaran.
Štap sam bacio pod kutem od 90 stupnjeva,nije mi se dalo sve premještati i dodatno bučkati te sam poradi toga ostavio otvoren free spool da mi štap ne odleti u vodu ako ću slučajno imati griz, inače je sve na tvdo i ništa ne prepuštam slučaju...
Jutro brzo prolazi i u posjetu mi dolaze kolege…Vlado, Cink, Bistri…vičemo, galamimo, pričamo kad odjednom iza leđa začujemo dva bipa…okrećem se i kada sam krenuo u trk već je signalizator ne pištao već vrištao,znao sam odmah da je to štap zabačen uz obalu na par metaraod mene. Dotrčim i vidim da je riba već u granju,podižem štap i osjetim ribu,pokušavam je zadržati,ali na žalost u granju mi kida predvez i odlazi,a ja ostajem u čudu sav zbunjen…ipak je riba došla na taj štap gdje gazim po vodi i bučkam,a još smo i galamili no to joj ništa nije smetalo…
Bez obzira na gorak ukus u ustima poradi izgubljene ribe bilo mi je lakše jer sam barem ipak imao griz.
Dečki se razilaze,a ja polako kupim i slažem stvari kada me iz razmišljanja trgne opet bipkanje. U sekundi sam pored štapa, podižem ga i osjetim ribu…opaaaa! Ovaj puta riba je primila na boilu zabačenu preko pod granje.
Nakon kraće borbe šaran je na obali i za čas ispred objektiva…
Oduševljen promjenom iz ničega u dva griza kupim stvari i još usputno malo fotkam…
Lijep pozdrav i puštajte ribe…
Ulovi i pusti!!
Samo da se nadovežen...u Masterbihovu Spicy Tunu vjerujem 100 % ,aaaaali idući ribolov sam na nagovor Borisa odlovio sa jednim drugim mamcem i...oooo da...vidjeti ćete
