Prije negoli sam uopće krenuo u ovaj ribolov dočekalo me iznenđenje doma, em šta mi je Nina sve spremila za klopu kao i uvijek, em mi je i sve ostalo pripremila,mislim na tablete i sprej za grlo i...naravno,opet me nešto ulovilo,Žana iz vrtića svašta donese doma i svi smo nikakvi,aliiii nisam mogao izdržati da ne idem jer šta su nekakvi tamo virusi!!
Došavši na grabu ostajem bez daha...u par dana sve se predivno zazelenilo svim nijansama zelene boje i odmah je nekako u srcu toplije, a i u glavi su razmišljanja nekako optimističnija.
Zadnji ribolov sam imao dvije ribe,jednu sam uspio pofotkati i sada je u glavi ono grozničavo razmišjanje...da li se konačno otvorilo...da li je riba postala aktivna u potpunosti da li,...da li,... Pitanja se samo roje u glavi.
A uza sva ta pitanja još je tu jedno veliko pitanje da li novi mamac sa kojim ću loviti danas radi,Boris me savjetovao da odlovim sa Masterbih Peanut & Honey boilama koje sam doma sam radio od gotovog mixa kojeg sam dobio na probu.
Noo kako to doznati...naravno tako da što prije zabacim i vidim rezultat...logično.
Na poziciji spremam štapove i u glavi razmišljam gdje,šta i kako...
Pozicija je već dobrano pod vodom,ali neka je,makar i ne mogao loviti samo da dođe malo vode jer je još od jesenas...u biti od proljeća prošle godine vodostaj nizak i fali vode,a nije ni mrijest bio kako treba...sve je naopako,samo da dođe vode...
Ovaj puta sam ponio malo više boili za prihranjivanje jer se stvarno nadam da je riba postala kudikamo aktivnija od visokih temperatura koje su bile u zadnjih nekoliko dana, pa i duže...,a i ako me iznevjeri Masterov Peanut & Honey koji je nov na Hesovoj ostaje opet Spicy Tuna.
Slažem sisteme, jednostavne da ne mogu biti jednostavniji i odmah jedan sistem zabacujem gdje sam zadnji puta imao griz, desno od mene na koji metar od moje obale uza srušeno drvo i to baš na tu boilu Kikiriki & med,a planiram i jedan štap zabaciti i preko na tu boilu ipak da je probam,na jednom štapu ostaje Spicy Tuna,za svaki slučaj.
Štap zabačen na par metara od mene...i to iz vode,uza bučkanje...
Uzbuđenje je tim bilo veće jer sam uveo novu boilu. Noo ne gubim vrijeme i drugi štap zabacujem i to preko na " staro " mjesto i dok sam prtljao sa trećim štapom...bip,bip...bi,biiippp... u nevjerici skačem,kao pantera...dooobrooo kao pantera u mirovini...hahahahaha,ali dohvaćam štap i za čas saćim lijepoga šarana!
Jednostavno za ne vjerovati,malo prije sam tuda gazio i bučkao i...i to nije smetalo ribi na par metara od mene,doslovno!
Kaako bilo lovim se fotića i slijedi fotkanje!
Šta se tek u glavi dešavalo kada sam razmišljao o tome kako je riba odmah prihvatila tu novu boilu...jednostavno ludo...
Obično kada tako krene sve stane i nitko nikuda, padne mi ta misao na pamet,nije da sam se zabrinuo,ali...nisam baš bio u glavi na čisto šta da mislim. Rukom nabacam opet podosta boili na spot i konačno je sve na svom mjestu, mogu malo odmoriti.
Ali nisam niti stigao sjesti,a kamo li normalno odmorti jer opet imam griz i to dok sam na mobitel pričao sa kumom, riba nas je doslovno prekinula...
I uslijedilo je iznenađenjeeeeee! Amur!! I to nekakav manji...,bez obzira, ali stvarno super...po stoti puta ću napomenuti Hesova graba je pod režimom Ulovi & Pusti,ali nije nakrcana ribom i ne love se ribe samo tako, ne skaču same na obalu kako neki misle, mnogo šaranaša se uvjerilo u to...,a bome i špinera.
Amur je primio preko,ali isto na Kikiriki & Med, boila radi samo tako...
Taman stavim ribu u kadicu i da ću se pofotkati, klečim u vodi i opet imam bip,bip...bip, bip...brže se okrečem, vidim henger ide gore dolje,tipično za amura, lovim štap, podižem ga i pokušavam ribu odvojiti od granja,ali vidim već amura kako se baca u grani nasuprot mene...ooooooo...nisam ga stigao zadržati...potežem,ali ništa, vraćam štap na signalizator i olabavim kočnicu i vraćam se amuru koji je u kadici.
Pofotkam ga i puštanjac nazad, prebacivanje, opet nakobram boile po pozicijama jer sada vidim da je počelo intenzivnije hranjenje i u nastavku slijedi spremanje i slaganje stvari...kao i natezanje sa amurom,ali nakon nekih pola sata više ga nikako ne osjetim na štapu i moram sve kidati. Šta je tu je...idemo dalje...
Uslijedilo je zatišje i sve uspijem posložiti kako treba, na svoje mjesto,aali muči me jedan problem...kako se voda podigla ne mogu do štapova u kroksama,aliiiii ne mogu više ni u normalnim čizmama već moram uskakivati u visoke čizme,a to iz kreveta baš i nije jednostavno,a moram biti brz...i još brži...poradi granja, panjeva, starog lokvanja,...,a to nije baš jednostavno...
I tako to biva...probao sam maalo prileći,aliiiii...opet bip,bip...bip,bip... henger opet šamara gore dolje...oooooo,opet amur, koliko me svaaka riba veseli nekako su mi ipak draži šarani od amura, ma nema veze...iiii kako sam to sve pomislio amur par puta udari glavom lijevo desno pod vodom, a moja greška šta nisam pošpanao strunu i oslobađa se udice,to mi se još ove godine nije desilo...,ali eto za sve postoji prvi puta...
Pomislim si...da to nije ono prokletstvo o kojem sam razmišljao kada sam onako brzo ulovio onu prvu ribu...ma neeee,nijeeee...barem se nadam...
Ne znam da li bih legao i skinuo čizme ili...sada pomalo strahujem jer sam izgubio dvije ribe, a znammmm da nisam kriv,no to je tako...ma idem leći jer sam umoran,radio sam noćnu i još me pere ta nekakv prehlada...
Aaaaaliii ništa od zzzzzzz... već opet bip,bip,...biippp...signalizator piska,a štap se propinje...uskakujem u visoke čizme i za tili čas drilam ribu i to poako! Polako, ali sigurno privodim je do podmetača i tu se riba bori baš žestoko,aliiii ne dam joj da predahne i ubrzo je grabim...
Još u vodi sam vidio da je to lijepa ljuska,ali nisam bio siguran da li je pravi divlji šaran ili pitoma ljuska. No kada sam ga pogledao u podmetaču,veselju nije bilo kraja premda riba nije bila prevelika, bio je pravi savski divljak...uhhhhh!!
Puštam ga i uživam u njegovom odlasku...
Prebacujem i opet kobranje boili,na svako mjesto pomalo,ne želim previše jer bih radije šarane od amura,a opet vidim jednostavno da je riba gladna i da se hrani...ipak malo podebljam...
I daaaaa...sada mi se više ne ide leći,a još manje skidati čizme,noo ništa se ne dešava osim šta dolazi Lika, novi član sekcije Ulovi & Pusti, uplatiti članarinu i malo pošpinati,pričamo i on kaže kako bi baš volio vidjeti griz...,no ništa od toga,on odlazi prema kraju grabe još koji puta zabaciti, a ja se muvam po poziciji samo da ne zaspim...
Nakon nekog vremena on opet dolazi, pričamo o grabi o ribama i odjednom se Liki ispunjava želja, imam bi..bi...biiiippp! Skačem kroz vodu poput srnjaka i lovim štap, ruka standardno na špulu i hod u nazad...odlazim daleko u nazad i riba je konačno maknuta od opasnosti,ne sve već samo od prečke strane.
Problema nije bilo ni sa moje strane i lijepi šaran je u podmetaču, veselimo se i Lika i ja...eto uspio je vidjeti i griz i dril i sačenje...pomaže mi kod fotkanja, hvala Lika!
I onda se desilo u biti nešto jaaaaakoo zanimljivo...to je za taj dan bilo sve,premda sam super zabacio, još prihranio, sve školski,ali ni bipa više...jednostavno mi nije bilo jasno...,ali to je Hesova i rano proljeće.
Dolazi noć i liježem u krevet sve nekako u nadi...sada će,aaaali ne...kada ne će, ne će...
A onda u nekakvih mislim 4 h u jutro...poznati zvuk bip,bip...biiiip!
skakanje i sav u bunilu obuvam u letu čizme i trk u vodu,podižem štap,osjetim ribu i povlačim je prema sebi, uspijem sve odraditi i pomalo je spremam u podmetač,a onda i u kadicu...gledam ribu i mislim si...pa mogla si sačekati barem još sat dva kada si do sada čekala...,ali ništa,lovim se fotića i sešn je za čas obavljen,a isto tako i kobranje.
Brrrrr...nije baš pretoplo i bježim u krevet... u toopluu vreču.
Noo to nije dugo trajalo...nisam niti zaspao opet se sve ponavlja kao na traci... bip,bip...biiiip! Oooooopet iskakanje,obuvanje,ali ovaj puta je riba uspjela dohvatiti nekakvo granje i uspije mi prepiliti nježni predvez... Mnogi će pomisliti eto ti tvoj predvez...eeeehhhhhh...imam filozofiju da je bolje da riba ostane samo sa udicom i malim komadićem predveza u ustima nego sa udicom,predvezom, leadcore i tko zna sa čim još,a kako dolazim do toga...pa upravo rekoh,nježni predvez,ali je struna 0,45 mm.
Taj štap više nisam htio slagati već bježim u vreču, naravno poslije kobranja da bih malo još odspavao...,aliiiii ništa od toga, oooopet isti scenario samo ovaj puta na onaj štap pod nogama...bip,biip,biiippp!!
Ooopet istrčavanje, obuvanje, trk kroz vodu i...eeeee ovaj puta imam ribu i pred objektivom...
E sada više ne mogu ni zaspati,ali idem u krevet jer je prohladno. Razmišljam šta se sve izdešavalo i na koji način,uveo sam novu boilu,i na nju lijepo lovio premda sam i na staru dobio koji griz, imao toliko riba na Hesovoj, šta je...uhhhh!! Oni koji love i koji su lovili znaju kako je to ovdje...,a oni koji ne znaju...pozivam ih da se uvjere.
Iiiii onda sam ipak čak uspio i zadrijemati jer me ni Lucky nije budio,a ni ribe doooooo...nekakvih 7.15 h tada lovim još jednu prekrasnu ribu i već počinjem sa spremanjem stvari jer imam neodgodive obaveze,a i rekli su kišurinu,pa se požurujem sa spremanjem...
Mislim si...da mi je još bilo ostati i da sam imao još više boila kako bi završio današnji dan...premdaaaaaa,od mene nitko zadovoljniji!
I nova Masterbihova boila Peanut & Honey radi uza mog favorita Spicy Tunu...
Lijep pozdrav i bistro!!
