Riba

Crvici, gliste, kasteri, larve i ostali prirodni mamci..

Moderator: Masterbih

Post Reply
User avatar
Barjak
Ribarcina
Ribarcina
Posts: 320
Joined: 30 Jun 2012, 15:13
Location: Paracin

Riba

Post by Barjak » 13 Sep 2012, 08:23

Prirodna hrana svim ribama predatorima,kao šsto su sštuka, grgec ili smudj su žzive ribe, mada nije retkost da se na njih zaletii som, jegulja ili klen. Zakacene na udici, ponašsaju se kao da su bolesne ili ranjene i time josš višse privlace grabljivice. ŠStuku,smudja i soma možzete pecati na crvenperku, šsarana, klenica ili deveriku velike od 50 do 250 g, dok za ostale vrste grabljivica treba koristiti manje ribe kao što su beovica, cikov, gavcica, krkušsa, pešs, mali grgec ili bodorka. Sitne ribe najlaksše mozžete nahvatati cerencem, dok krupnije morate upecati finijim ribolovnim priborom, sa plovkom, kao mamac koristeci crvice i hleb. Održati ribice žzivim je najvazžnija stvar za dalji uspesšan ribolov. Danas se mogu naci specijalni plasticni akvarijumikofe opremljeni pumpama za vazduh koje rade na bateriju u kojima ribe dugo ostataju žzive. Ukoliko nemate ovakav akvarijum-kantu, koristite obicnu plasticnu kofu sa poklopcem, a u radnji za pecaroški pribor kupite tablete kiseonika, koje se polako otapaju i aerišu vodu. Ukoliko žzelite da vam ribe ostanu duzže vremena zžive, nadjite jednu vecu posudu-bure i natocite je sa svezžom i cistom vodom. Ribe ubacite unutra i prekrijte sitnom mrežzom. Vodu menjajte svaka 24 casa. Posmatrajte i odstranjujte sve slabe i bolesne ribe. Naravno, ukoliko ovako držzite ribe dužze vreme, povremeno ih hranite sitnim crvicima i hlebom, ali pazite da ne preterate. Dubinska metoda i pecanje plovkom su najcešsci stilovi pri pecanju na žzivi mamac. U slucaju da trazžite ribu, koristite plovak ili povlacite kroz voduž zivu ribicu opterecenu olovom.Kada znate gde su jata riba, dubinski i metod sa klizecim olovom su najbolji. Najcešsce kacenje izmedju repnog i ledjnog peraja daje najprirodniji izgled mamcu cak i kada je skoro mrtav. Medjutim,· Za sve metode pecanja, koristite udice velièine 8 do 12.· Prilikom kacenja vece žzive ribe zakacite jednu udicu za rep, a drugu ispod ledjnog peraja.kada pecate dubinskom metodom, ili kada provlacite mamac kroz vodu, kacite ga kroz usta. Podvez treba da je jednostavan, sa jednom udicom kada koristite male ribe, a sa dve ako pecate na zživu ribicu velicine preko 150 g. Ukoliko pecate šstuku,zbog njenih zuba, obavezno koristite sajlicu dužzine oko 40 cm. Neke ribe, recimo šstuku, možzete pecati i na mrtvu ribu. ŠSto je šstuka veca i starija, to ce je višse mrzeti da juri za zdravim ribama i sve se cešsce okrece za mrtvim ribama koje lako nalazi. Ukoliko "ozživite" mrtvu ribu povlaceci je kroz vodu mozžete ocekivati da za njom krenu i smudj, grgec, jegulja i som. Ribu zakacite i opteretite kraj najlona sa onoliko olova koliko je potrebno da se precizno mozže zabaciti mamac. Zabacite i polako namotajte malo najlona i sacekajte da mamac padne na dno. Podignite vrh šstapa, na taj nacin ce se riba pokrenuti i odvojiti sa dna, nakon toga spustite vrh i namotajte najlon. Ovo ponavljajte sve dok ne privucete mamac obali. Na ovaj nacin mozžete prokrstariti celom vodom i pretrazžiti svaki kutak.Klenic i beovica su pogodni kao mamac za grgeca i jegulju.Bodorka je zbog svetle boje tela vrlo lako uocljiva i predstavlja jedan on najboljih mamaca za sve slatkovodne grabljivice. Pored nje možzete koristiti i sitne klenove.Morska riba se takodje možze koristiti kao mamac. Haringe se recimo cele mogu koristiti, dok se veci komadi mogu seci na pola i koristit kao mamac-parce. Skusša se unekim vodama mozže smatrati i boljim mamcem od haringe pri pecanju šstuka. Treca cesta vrsta kao mamac je sardina koja se najvišse koristi kada je voda jako mutna, jer ima izuzetan miris. Najprakticniji nacin da obojite mrtvu ribu je da je spustite u vodeni rastvor boješ sto jace koncentracije. Ostavite ribe u rastvoru oko sat vremena. Zatim izvadite mamce, osusšite ih i koristite odmah, ili pakujte u plasticne vrecice po cetiri-pet komada i zamrznite ih za zimu.

Post Reply

Return to “Prirodni i ostali mamci”