Lov babusške

[Barjak]

Babušske se hrane na dnu pa se tu i love. Prvo treba lokalizovati mesto gde se nalazi jato babusški po mehuricima koji se pojavljuju na površsini vode. Naravno, svako pravilo ima izuzetaka, pa treba imati u vidu, da u toku dana, posebno rano ujutro i predvecce babusške prilaze bližze obali i hrane se medju priobalnim biljem. Tada se podižzu i na 70-80cm od dna. U zavisnosti od kolicine vegetacije u vodi babusška se lovi na sledece nacine:
· Na vodama u kojima ima dosta vodene vegetacije, babušske se krecu i prebivaju u neposrednoj blizini rastinja. To cine iz dva razloga: vodeno rastinje predstavlja prirodni zaklon od raznih neprijatelja, a takodje isti ambijent je bogat prirodnom hranom. Na ovakvom terenu najbolji rezultati se postižzu pecanjem neposredno uz rastinje ili u rupama cistim delovima vodene povrsšine okružzenenjime.
· Na vodama gde nema u izobilju vodene vegetacije, babusšku treba tražziti šsto dalje od obale, što je najcešsce slucaj na vecim jezerima.
Za lov babusške treba koristiti fin i lak pribor. Babušska je oprezna riba i cesto ce vas iznenaditi krupan primerak koji je dosšao na samo jednog mesnog crvica ili zrno žzita.
Najcešsci metod pecanja je plovkom. Šstap treba da bude šsto dužzi (6 -8m), kako bi bez problema spustili plovak iza trske i imali dovoljnu duzžinu najlona da mamac stigne do dna. Nije losša ideja ni postavljanje male masšinice na teleskopski šstap nesšto manje duzžine, kojim onda možzemo lagano voditi ribu do obale. ŠStap treba da bude šsto laganiji (karbon), jer ga, kada jato naidje, stalno držzimo u ruci.
Kao osnovni najlon kod pecanja plovkom koristi se 0,15 ili 0,16 mm,dok se za predvez uzima najlon 0,12 do 0,14 mm. Pri korišscenju masšinice za pecanje idealan je najlon od 0,18 mm, jer omogucava i daleka zabacivanja idovoljnu jacinu da se izbori sa najvecim babusškama.
Pri izboru udice uvek imajte na umu vec receno, velika babuska hoce da dodje na zrno pšsenice ili jednog mesnog crvica. Dakle velicinu udice treba prilagoditi mamcu: raspon od 16-12 se pokazao najidealnijim.
Plovak ne utice mnogo, ali nam ipak treba lak plovak, jer je ugriz ove ribe u prvoj fazi vrlo slab slican pipkanju. Ako se lovi na vecoj dubini plovak treba da ima nosivost oko 2 g, a ako je voda plitka i 0,5 grama je dovoljno.
Ukoliko babusšku pecate na vecim daljinama možzete se odluciti za jedan od dva osnovna metoda: dubinski metod i metod sa klizecim vagler plovkom. Kod oba metoda preciznost zabacaja je od esencijalne vazžnosti. Uvek bacajte na isto mesto u sred trougla na cija temena ste bacili po kuglu primame. Kod oba metoda, dobra je ideja koristiti i hranilicu i to šsto bližze udici. Jedan od najboljih mamaca za ovaj metod pecanja je glista djubretarka, okacena tako da joj krajevi slobodno lelujaju u vodi. Ovu glistu babusška nece moci da skine pri prvom pipanju, kao hleb recimo, pa cete lakšse kontrirati.
Od primame i tacnog zabacaja ceo lov ce i zavisiti. Ako je voda topla i stajaca treba koristiti brašsnaste hrane i žzitarice u odnosu 2:1. Kod cistog dna primama treba da bude tvrdja, a kod dna obraslog travom što rastresitija, kako bi se raspala josš dok pada i posula šsto veci areal. Kupovne proverene primame su:"Sensas Karp" i "Milo Grand Prix" i mešsaju se sa prezlom u odnosu 1:2 u korist prezle. Ova kolicina primame dovoljna je za bar dva pecanja. Koristite tehniku masovnog primamljivanja. Dohranjujte samo ukoliko babusške prestanu da rade. Nakon ribolova, raspite par šsaka kuvanog žzita, ukoliko planirate i sutra da dodjete na isto mesto.
Kad je voda hladnija primamljivanje se obavlja samo brašsnastom hranom. Ukoliko u vodi gde se peca nema cverglana i suncice u hranu valja dodati malo iseckanih glista i krvi. Tada se znaju prevariti i kolosalne babusške, a mamac je naravno glista ili parce gliste.
Kao mamac koristi se: kuvana psšenica, mladi i kuvani kukuruz, hlebna ružza, gliste i mesni crvici. Sa proleca i jeseni, kad je voda hladnija, bolje rezultate daju gliste i crvici, dok su u letnjem periodu uspešsniji hleb i kuvana pšsenica.Ukoliko se mesto hrani kukuruzom, babusšku treba cekati na udicu namamcenu jednim zrnom kukuruza. Ipak, kuvana pšsenica je na svim vodama najsigurniji mamac. Prilikom pripreme mamca treba dodati aromu/ulje anisa, belog luka ili pšsenicu kuvati sa karanfilicem kako bi se aromatizovala. Na kilogram pšsenice stavlja se kesica karanfilica. Ukoliko se peca na pšsenicu na udicu se stavlja od jednog do tri zrna, zavisno od toga kolika je prosecna velicina babušski. Primamcenju vrh udice mora uvek da bude potpuno slobodan. Zrno se obicno probada bocno, kroz dve opne, kako se u vodi ne bi raspadalo. Udica broj 16 savršeno odgovara za jedno zrno pšsenice,14-tica i 12-tica se uspesšno pokrivaju sa dva zrna,dok za tri zrna psšenice valja uzeti udicu broj 10.
Kada idete na babusšku, obavezno ponesite višse raznovrsnih mamaca.Cesta je pojava da babušska u jednom trenutku prestane sa uzimanjem jedne vrste hrane. Istog trenutka promenite mamac. Trazžite onaj koji im najviše odgovara.
Babušska je dobar borac i treba je polako privlaciti obali, pazeci da neudje u travu. Ukoliko se to ipak desi, opustite najlon i ona ce sama izaci iz bilja.Budite maksimalno pazžljivi, jedna otkacena babušska, cesto ce rasterati celo jato.Dakle izgubljenih riba ne bi trebalo da bude.