Ribolov kedera

[atoth]

Mi sportski ribolovci sa severa Vojvodine poznati smo po tome da među nama ima puno dobrih “kederaša”.Keder (alburnus alburnus ) vrlo je česta riba naših voda, stoga i omiljena među većinom
takmičara. Naravno postoje i oni drugi koji vode pravi “rat”protiv ove ribe i njenog pecanja. Na mlo-
gim takmičenjima ova riba se ne meri čak se dodeljuju i negativni bodovi ako se slučajno nađe u čuvar
ci.
Sa ovim člankom pokušaću da probudim pažnju mladih ribolovaca, onih koji u budućnosti hoće da se bave takmičarskim ribolovom pošto će se oni koji savladaju ovu tehniku puno lakše snaći i u osta
lim tehnikama sportskog ribolova. Pecanje kedera bi trebalo da bude tablica množenja ili azbuka takmičarskog sportskog ribolova.
Pokušaću sve ovo da napišem kao dugogodišnji takmičar, otac i trener takmičarke koja je dva puta bila prvakinja Jugoslavije, i tri puta prvakinja Vojvodine i suprug takmičarke koja je bila ekipna prvakinja Srbije .
Pribor
Svaki poznati proizvođač ribolovačke opreme ima u svojoj paleti proizvoda set (garnituru) šta-pova za lov kedera. Štapovi su dužine 2,5-4,5 metara sa tim da im se dužina povećava za 0,5 metara.
To su vrlo laki i ultrabrzi štapovi sa miksovanim vrhom.Ovo je bitno zbog činjenice da se na jednom takmičenju kada keder radi uhvati i preko 500 komada ove ribe.Glavna struna koja se koristi je deblji-ne 0,08-0,10 mm. Poželjno je da predvez kada riba slabo radi , zimi i kada je temperatura vode svega par stepeni bude od kvalitetnog najlona debljine 0,06 mm a u ostalim slučajevima 0,08-0,10mm izuzetak su letnji meseci na vodi gde keder izuzetno radi kada se riba praktično čupa sa udice što nije uopšte sportski ( na žalost mlogi takmičari se ne obaziru na to) kada se koriste jači sistemi.
Kao udice odlično su se pokazale udice Gamakatcu 1050N u veličinama od 18 do 24 i mislim da ih puno naših takmičara koristi zbog svoje duge uške sa koje se riba lakše skida. Pošto su ovo po veličini dosta male ribe koristimo fine sisteme sa plovcima od 0,2-0,3 grama ponekad i manje.Izuzetak su tekuće vode ili kada je potrebno brzo probiti gornji sloj vode sa sitnijim kederima kada se ispod njih nalaze krupnije jedinke. Pošto se radi o malim ribama i finim sistemima plovke moramo potopiti toliko da iz vode viri svega 1-2mm kako bi videli svaki udarac i kada riba slabo radi. Praksa je pokazala da je bolje koristiti više komada olovaca, pošto je nekad potrebno ova olovca razvući na što veću dužinu da bi sistem što sporije propadao da bi ga riba koja je u gornjem sloju vode lakše uzela.
Primama
Isto kao i kod štapova na tržištu se mogu naći primame za kedera raznih proizvođača, one se razlikuju i po ceni a i po kvalitetu i neka svako odluči koju će koristiti ali ću navesti par karakteristika kvalitetne primame koje treba uzeti u obzir a ostalo će pokazati praksa.Primama za kedera mora biti što finije granulacije koja mora takva da ostne i posle navlaživanja hrane ( nesme da se lepi u grudvice).
Ovo je važno zbog toga da hrana koju bacimo u vodu mora u momentu da se rastopi i napravi što veći oblak u vodi koji će privući i zadržati ribe ispred nas. Boja primame kada je temperatura vode manja trebala bi da bude tamnija a leti svetlija.Što se arome tiče svako se kune u svoju i jedino praksa i rezul
tati sa takmičenja. Mogu to da potvrde.
Pošto se na jednom takmičenju potroši i do pet kilograma hrane mlogi takmičari zbog cene dodaju svoje sastojke orginalnoj hrani da bi dobili na količini. Najčešće se dodaje mleko u prahu, mleveni keks, brašno od soje, brašno od mlevene svilene bube (crisalis) i razne arome po ukusu i izboru. Gustina umešane prihrane treba da je malo gušća od jogurta da bi je mogli između tri prsta uhvatiti i tako ubaciti u vodu.
Tehnika ribolova
Keder je plašljiva riba i najčešće se zbog buke i kretanja tokom pripreme povuče dalje od obale. Ako se opredelimo za pecanje kedera a hoćemo da bacimo i dubinsku hranu (najčešće na veću udalje-
nost) uvek je poželjno prvo baciti nekoliko šaka hrane za kedera pošto se riba kada čuje da se ubacuje dubinska hrana u potrazi za njom povuče još dalje od obale i potrebno je dosta vremena da bi se ona ponovo privukla bliže obali. Uvek počinjemo ribolov sa dužim štapom 3,5-4 metra a zatim intenzivnim hranjenjem na kraćem rastojanju gde nam se nalazi plovak privlačimo ribu bliže obali i nama. Što više u ovome uspemo i pecamo sa kraćim štapom bićemo brži i uspešniji.Ako smo uspešni na kraju takmiče
nja možemo pecati štapom od svega 1-1,5 metara.
Prihranu bacamo u količini koju možemo uhvatiti između tri prsta, posle svakog zabačaja štapa. Sa prihranjivanjem se nesme stati ni kada zbog nečega nismo u mogućnosti da pecamo,(menjamo sis-
tem ili mrsimo) pošto će riba koja je ispred nas odmah otići naročito ako neko pored nas isto peca kede
ra i izgubićemo dragoceno vreme da je ponovo privučemo ako u tome uopšte uspemo.
Kod zabacivanja sistema trudimo se uvek da on bude pravolinijski bez luka, zato imamo štapo
ve u više dužina ako je potrebno uzmimo kraći.Ovo je važno zbog kontre da bi imali što manje “lufta”.
Kada ubacimo sistem najčešće riba priskoči na zvuk koji proizvede sistem kada padne u vodu i odmah peca, kontru udaramo samo iz članka ruke ( zbog lakoće sistema i najčešće male dubine vode u suprot-
nom dolazi do mršenja sistema). Kada osetimo da je riba na udici završavamo kontru i vadimo sistem sa ribom u suprotnom čekamo sledeći udarac i ne gubimo vreme ponovnim zabacivanjem.Uhvaćenu ribu prihvatamo na grudi ili stomak da bi izbegli nepotrebno (traženje) ribe koja visi na udici i leti svu-
da oko nas. Čuvarka mora biti ispred nas da bi ribu što brže ubacili u nju a i da bi riba koja zbog slabog kačenja u letu otpadna možda isto pala u nju.
Kao mamac najčešće se koristi crveni crvić (pinki).Kada riba dobro radi da bi dobili na brzini pripremimo udice na čije pločice super lepkom zalepimo 1-2 mm(bužire sa tankih elektronskih instalacija ili silikonske) da bi onemogućili da crvić posle svake uhvaćene ribe sklizne preko udice i moramo da gubimo vreme da bi ga ponovo namestili.Sa ovakvim sistemom moguće je uhvatiti i pet riba sa jednim crvićem.
Mislim da je sve ovo gore napisano dobra platforma za jednog početnika koji na takmičenjima hoće da peca kedera. Sama tehnika postiže se vežbanjem i to sa puno vežbanja. Naravno potrebno je poznavati vodu i prilike na njoj da bi se ocenilo da li se isplati pecanje kedera ili će takmičar više uspeha imati ako peca krupnu ribu. Takva odluka može se doneti i u toku takmičenja ako takmičar ima dobrog i iskusnog pomagača (vođu puta) koji uvidom u ulove drugih takmičara oceni šta treba da se peca.
Puno puta dobra odluka vredi više nego pribor, prihrana ili umešnost takmičara. Ovo kažem iz ličnog iskustva. 2005 godine na Dunavu u Mađarskoj ćerka mi je pecala na kupu Dunaszekcső gde je učestvovala reprezentacija Francuske i Mađarska elita. Svi su pecali krupnu ribu koja zbog naglog porasta Dunava nije htele da grize (u prethodnim godinama hvatalo se preko 20 kg ribe). Mi smo u poslednjem momentu odlučili da pecamo kedera iako smo hranili i spremili štek. Sa oko 4 kg ulovljenog kedera osvojili smo prvo mesto i titulu apsolutnog pobednika.
Nadam se da će neki mlađi takmičari pokušati da se na nekom takmičenju oprobaju u ovome i ako budu istrajni i puno vežbali rezultati neće izostati.

BISTRO!

[damirteh]

atoth, koliko često koristiš larvu, da li je moguć uzgoj iste ili samo kupovina ..
Takođe, čestitke za prethodni post ...

[atoth]

Na takmičenjima gde u vodi pretežno preovladava bela riba uvek koristimo larvu.Postoji larva za primamu i larva za udicu.Larvu za udicu je poželjno imati na svakom takmičenju jer ako riba slabo radi bez nje nemožeš postići rezultat.Larvu kupujemo pošto na našem terenu nema takvih močvarnih terena i stajaćica gde bi se isplatilo kupiti je.
Na slici se vidi kako izgleda hrana u koju je umešana larva.Larvu je teško održati živu naročito u toplim danima.Uhranu se meša neposredno pre ubacivanja pošto u protivnom hrana isuši larvu koja brzo ugine.U plavoj posudi jedan deo larve je stavljen u zemlju i ona se koristi za dohranjivanje



Uploaded with ImageShack.us

[damirteh]

fuj se može naći u okolnim vodama, malo ga je teško izdvojiti i nije baš prijatan posao, ali ga ima ... uglavnom, i kod nas se diluju larve iz Mađarske i vrlo je komplokovano nabaviti istu, mora se tempirati tačno vrijeme nabavke, putovanja do mjesta takmičenja i vrijeme nekog takmičenja (osim ako je organizator jako dobar ...) ... Sve ovo je vrlo teško organizovati ili čak i nemoguće, pogotovo ako kao pojedinac želiš da nabaviš "neku manju" količinu. Kad sam prvi put tražio fuj i larvu za udice, često su me dileri pitali koliko kg (lit) hoćeš pa tek onda mi kaže jel' ima ili nema ...

[atoth]

Poznato mi je to pošto i ja često nabavljam fuj za takmičare iz srednje i južne Srbije koji dolaza na takmičenja u Vojvodinu.Vrlo nezahvalan posao pošto je fuj vrlo osetljiva roba i često puta ako su velike vrućine već u Mađarskoj nije u najboljem stanju.Pošto se u Mađarskoj preuzima u četvrtak popodne teško ga je sačuvati do subote ili nedelje.Kada su hladniji dani u proleće ili jesen takvih problema nama.

[damirteh]

Baš iz tog razloga sam i postavio pitanje vezano za uzgoj ili prikupljanje. 2010 godine je iznenada ispalo jedno takmičenje u Požegi i nepoznavajući vodu na koju idem nekako sam nabavio larvu, ali dok je sve to stiglo do mene, pa jedan dan se putovalo a tek sutradan pecalo, bile su u katastrofalnom stanju. Doduše da sam se stigao raspitati malo o vodi nebi ih ni nosio . Cverglan nas je uništio, a prvoplasirani je imao 1200 gr.

Evo i jedne sličice..

[veco]

Mi sportski ribolovci sa severa Vojvodine poznati smo po tome da među nama ima puno dobrih “kederaša”.Keder (alburnus alburnus ) vrlo je česta riba naših voda, stoga i omiljena među većinom
takmičara. Naravno postoje i oni drugi koji vode pravi “rat”protiv ove ribe i njenog pecanja. Na mlo-
gim takmičenjima ova riba se ne meri čak se dodeljuju i negativni bodovi ako se slučajno nađe u čuvar
ci.
Sa ovim člankom pokušaću da probudim pažnju mladih ribolovaca, onih koji u budućnosti hoće da se bave takmičarskim ribolovom pošto će se oni koji savladaju ovu tehniku puno lakše snaći i u osta
lim tehnikama sportskog ribolova. Pecanje kedera bi trebalo da bude tablica množenja ili azbuka takmičarskog sportskog ribolova.
Pokušaću sve ovo da napišem kao dugogodišnji takmičar, otac i trener takmičarke koja je dva puta bila prvakinja Jugoslavije, i tri puta prvakinja Vojvodine i suprug takmičarke koja je bila ekipna prvakinja Srbije .
Pribor
Svaki poznati proizvođač ribolovačke opreme ima u svojoj paleti proizvoda set (garnituru) šta-pova za lov kedera. Štapovi su dužine 2,5-4,5 metara sa tim da im se dužina povećava za 0,5 metara.
To su vrlo laki i ultrabrzi štapovi sa miksovanim vrhom.Ovo je bitno zbog činjenice da se na jednom takmičenju kada keder radi uhvati i preko 500 komada ove ribe.Glavna struna koja se koristi je deblji-ne 0,08-0,10 mm. Poželjno je da predvez kada riba slabo radi , zimi i kada je temperatura vode svega par stepeni bude od kvalitetnog najlona debljine 0,06 mm a u ostalim slučajevima 0,08-0,10mm izuzetak su letnji meseci na vodi gde keder izuzetno radi kada se riba praktično čupa sa udice što nije uopšte sportski ( na žalost mlogi takmičari se ne obaziru na to) kada se koriste jači sistemi.
Kao udice odlično su se pokazale udice Gamakatcu 1050N u veličinama od 18 do 24 i mislim da ih puno naših takmičara koristi zbog svoje duge uške sa koje se riba lakše skida. Pošto su ovo po veličini dosta male ribe koristimo fine sisteme sa plovcima od 0,2-0,3 grama ponekad i manje.Izuzetak su tekuće vode ili kada je potrebno brzo probiti gornji sloj vode sa sitnijim kederima kada se ispod njih nalaze krupnije jedinke. Pošto se radi o malim ribama i finim sistemima plovke moramo potopiti toliko da iz vode viri svega 1-2mm kako bi videli svaki udarac i kada riba slabo radi. Praksa je pokazala da je bolje koristiti više komada olovaca, pošto je nekad potrebno ova olovca razvući na što veću dužinu da bi sistem što sporije propadao da bi ga riba koja je u gornjem sloju vode lakše uzela.
Primama
Isto kao i kod štapova na tržištu se mogu naći primame za kedera raznih proizvođača, one se razlikuju i po ceni a i po kvalitetu i neka svako odluči koju će koristiti ali ću navesti par karakteristika kvalitetne primame koje treba uzeti u obzir a ostalo će pokazati praksa.Primama za kedera mora biti što finije granulacije koja mora takva da ostne i posle navlaživanja hrane ( nesme da se lepi u grudvice).
Ovo je važno zbog toga da hrana koju bacimo u vodu mora u momentu da se rastopi i napravi što veći oblak u vodi koji će privući i zadržati ribe ispred nas. Boja primame kada je temperatura vode manja trebala bi da bude tamnija a leti svetlija.Što se arome tiče svako se kune u svoju i jedino praksa i rezul
tati sa takmičenja. Mogu to da potvrde.
Pošto se na jednom takmičenju potroši i do pet kilograma hrane mlogi takmičari zbog cene dodaju svoje sastojke orginalnoj hrani da bi dobili na količini. Najčešće se dodaje mleko u prahu, mleveni keks, brašno od soje, brašno od mlevene svilene bube (crisalis) i razne arome po ukusu i izboru. Gustina umešane prihrane treba da je malo gušća od jogurta da bi je mogli između tri prsta uhvatiti i tako ubaciti u vodu.
Tehnika ribolova
Keder je plašljiva riba i najčešće se zbog buke i kretanja tokom pripreme povuče dalje od obale. Ako se opredelimo za pecanje kedera a hoćemo da bacimo i dubinsku hranu (najčešće na veću udalje-
nost) uvek je poželjno prvo baciti nekoliko šaka hrane za kedera pošto se riba kada čuje da se ubacuje dubinska hrana u potrazi za njom povuče još dalje od obale i potrebno je dosta vremena da bi se ona ponovo privukla bliže obali. Uvek počinjemo ribolov sa dužim štapom 3,5-4 metra a zatim intenzivnim hranjenjem na kraćem rastojanju gde nam se nalazi plovak privlačimo ribu bliže obali i nama. Što više u ovome uspemo i pecamo sa kraćim štapom bićemo brži i uspešniji.Ako smo uspešni na kraju takmiče
nja možemo pecati štapom od svega 1-1,5 metara.
Prihranu bacamo u količini koju možemo uhvatiti između tri prsta, posle svakog zabačaja štapa. Sa prihranjivanjem se nesme stati ni kada zbog nečega nismo u mogućnosti da pecamo,(menjamo sis-
tem ili mrsimo) pošto će riba koja je ispred nas odmah otići naročito ako neko pored nas isto peca kede
ra i izgubićemo dragoceno vreme da je ponovo privučemo ako u tome uopšte uspemo.
Kod zabacivanja sistema trudimo se uvek da on bude pravolinijski bez luka, zato imamo štapo
ve u više dužina ako je potrebno uzmimo kraći.Ovo je važno zbog kontre da bi imali što manje “lufta”.
Kada ubacimo sistem najčešće riba priskoči na zvuk koji proizvede sistem kada padne u vodu i odmah peca, kontru udaramo samo iz članka ruke ( zbog lakoće sistema i najčešće male dubine vode u suprot-
nom dolazi do mršenja sistema). Kada osetimo da je riba na udici završavamo kontru i vadimo sistem sa ribom u suprotnom čekamo sledeći udarac i ne gubimo vreme ponovnim zabacivanjem.Uhvaćenu ribu prihvatamo na grudi ili stomak da bi izbegli nepotrebno (traženje) ribe koja visi na udici i leti svu-
da oko nas. Čuvarka mora biti ispred nas da bi ribu što brže ubacili u nju a i da bi riba koja zbog slabog kačenja u letu otpadna možda isto pala u nju.
Kao mamac najčešće se koristi crveni crvić (pinki).Kada riba dobro radi da bi dobili na brzini pripremimo udice na čije pločice super lepkom zalepimo 1-2 mm(bužire sa tankih elektronskih instalacija ili silikonske) da bi onemogućili da crvić posle svake uhvaćene ribe sklizne preko udice i moramo da gubimo vreme da bi ga ponovo namestili.Sa ovakvim sistemom moguće je uhvatiti i pet riba sa jednim crvićem.
Mislim da je sve ovo gore napisano dobra platforma za jednog početnika koji na takmičenjima hoće da peca kedera. Sama tehnika postiže se vežbanjem i to sa puno vežbanja. Naravno potrebno je poznavati vodu i prilike na njoj da bi se ocenilo da li se isplati pecanje kedera ili će takmičar više uspeha imati ako peca krupnu ribu. Takva odluka može se doneti i u toku takmičenja ako takmičar ima dobrog i iskusnog pomagača (vođu puta) koji uvidom u ulove drugih takmičara oceni šta treba da se peca.
Puno puta dobra odluka vredi više nego pribor, prihrana ili umešnost takmičara. Ovo kažem iz ličnog iskustva. 2005 godine na Dunavu u Mađarskoj ćerka mi je pecala na kupu Dunaszekcső gde je učestvovala reprezentacija Francuske i Mađarska elita. Svi su pecali krupnu ribu koja zbog naglog porasta Dunava nije htele da grize (u prethodnim godinama hvatalo se preko 20 kg ribe). Mi smo u poslednjem momentu odlučili da pecamo kedera iako smo hranili i spremili štek. Sa oko 4 kg ulovljenog kedera osvojili smo prvo mesto i titulu apsolutnog pobednika.
Nadam se da će neki mlađi takmičari pokušati da se na nekom takmičenju oprobaju u ovome i ako budu istrajni i puno vežbali rezultati neće izostati.

BISTRO!

Moram se priključi i reč da ti je takst dosta kvalitetno napisan. Ko se bavi ovim il se bavio točno zna što si htio reči.
Ima još par sitnica koje dođju sa iskustvom. Npr osobno baš i nelovim kedera sa fujom, razlog tome je što kad tu uleti sitan keder nemožeš ga se riješit. Izuzeci su baš kad moram ubacim ga malo u hranu na početku i to brzo potrošim, dodajem po potrebi. Najviše odrađujem crvom, s njime odvojim krupnog ledera od sitnog i njega lovim.
Šta se tiče arome hrane tu nekemijam ništa, jednostavno dodam 10ml traperovog blodworma na 2 kg hrane, 1l mlijeka, 200g buba i hranu prosijem da izbacim sve krupno van a dodam što ja hoču , eventualno još mutilo u zavisnosti od vode (tu eventualno pokušavam biti malo drugačiji od drugih i to često pali). Dobro tempiran pribor, oštre i takne udice i peglaj.
Fuj najviše volim plasirati u zemlji i to kad lovim žutooku i deveriku. Često žutooku nahranim u liniji na kojoj lovim kedera, pošto bacam jako puno crva samo je pitanje vremena kad će doči na hranu. Dovoljno je samo par sitnih kuglica hrane tu i tamo povremeno bacit na dno i kad dođe samo par kuglica zemlje. Zna toliko mahnito pecat da izgleda ko da pecaš kedera a riba je višestruko teža.

Eto par zgodih stvari od mene
Bistro i pozdrav!

[atoth]

Da ne bi bilo zabune u tekstu se nigde ne spominje fuj i za lov kedera ga uopšte ili retko upotrebljavamo.Pitanje je postavio kolega i mislim da nije mislio baš na lov kedera.Fuj nabavljamo u mađarskoj i tamo stiže u četvrtak po podne znači mora se sačuvati do subote ili nedelje kad je takmičenje.Ako je moguće fuj treba staviti odmah u zemlju i držati ga u frižideru gde može da stoji par dana fuj za udicu treba staviti u malo vode i u frižideru na 5 stepeni može izdržati par dana.Na samom takmičenju fuj za udicu treba držati između dva navlažena sunđera inače će na suncu brzo uginuti