U sedam sati smjena na poslu obavljena i šta sada...trebao bih krenuti,a još ne znam ni kuda...u planu su Zajarki,ali mislim navratiti i do Juša da vidim kakvo je stanje,od svega se odlučujem za topli krevet uz Ninu
uspijem malo odrijemati dižem se,a vani još uvijek sve bijelo,ali sada je već vrijeme i spremam stvari u auto ili barem ono od stvari šta mi inaće ne stoji u autu,a to su štapovi,hrana za ribe kao i za mene i to je to Kako je sve krenulo...Trebao sam ići s kumom Tičom ,,negdje,, i nismo znali kuda i šta jer je već poprilično zahladilo i riba baš i ne prima kao u jesen dok je još toplo. Preko fejsa se čujem s Tomom i on mi kaže da se još uvijek dobro lovi na Zajarkima u Zaprešiću,odluka je odmah pala jer kum još nije tamo lovio pa ćemo tamo ići,ehhhh... Sve bi to bilo u redu da je kum uspio završiti krečenje,aaaaaliii...krečenje nije bilo gotovo,otegnulo se i na kraju idem sam.
Sada je situacija drugačija...mogu kuda hoću...hajde mislim si navratiću do juša pa ću onda zapaliti na Zajarke i to je to. U putu se čujem opet sa Tomom i on mi kaže da ne zna kada počinje Humanitarac, već tradicionalni međunarodni humanitarni kup na Zajarkima. E šta sada...ma ništa odloviti ću na Jušu kako god bilo,malo me bilo strah ove velike hladnoće i voda se jako rashladila,osobito na Jušu jer nije dubok poput Zajarki, ali šta je tu je...
Dolazim na Juš, sve je još bijelo ,ali sunce je izašlo i otapa bijelilo sa svega,kao da ga jede...konačno sunce nakon 15-20 oblačnih dana,aliii jako zubato.
Kupujem kartu i smještam se odmah kod doma. Dok sam vozio i raspremao stvari vidim dva,tri sramežljiva okretanja ribe,ooooooo pa to je super...
Uzevši marker u ruke odlučim da ću izmjeriti sto metara i odatle prema sebi markirati,tako je i bilo i nisam našao ništa do spruda na kojem sam već lovio i opet se odlučim za njega,ipak ima dovoljno dubine,a ako stanje bude loše probavati ću nešto drugo,a iskreno kako je bilo hladno i nije mi se previše dalo čačkati
Zabacujem štapove na sprud i počinje spodiranje. Krenuo sam prvo sa jednom boilom napravljenom od Masterbih Premium Fish Miksa na jednom štapu,a na drugom sa samo jednom popupicom Masterbih Peanut & Honey,kako je vrijeme prolazilo ništa se nije događalo,a onih par sramežljivih okretanja ribe samo su mi dala misliti šta se dešava...da se riba nije digla pod površinu zbog sunca,da ipak nije prehladno,da se riba nije povukla u nekakav zimovnik u najdublji dio jezera...i još koješta mi se motalo po glavi...probao sam mijenjati mamce,ali ništa...na kraju sam završio sa zrnom kukuruze na jednom štapu i opet sa jednom boilom od Premium Fish Mixa na drugom štapu,trečeg nisam imao jer je dopušteno loviti samo sa dva štapa...
Kako sam jako malo spavao,umor i zima su odradili svoje,sunce pomalo zalazi , postaje jako hladno,a ja se povlačim u šator u svoju toplu vreću
.Legnuvši u krevet čuo sam se sa kumom i s Ninom i poslije toga pokušavam zadrijemati...taman me ulovio prvi san,uspio sam zadrijemati bez obzira na razmišljane o zimi,ribama,mamcima,...kada me iz sna budi signalizator sa svojim najljepšim zvukom...piiiiiiiiii!!!!
griz kao u sred ljeta...
Premda me ulovio san,a bio sam jako umoran,premda je vani bilo jaaako hladno,a nisam se uspio obući,premda... Bez obzira na sve bio sam presretan!!
Riba nije bila prevelika i ubrzo je završila u podmetaču,šaran je primio na zrno kukuruze,hajde dobro...bar je jedna riba došla na hranilište,slikam se...
Puštam ribu i idem zabaciti štap kad pogledam hanger na drugom štapu, a on skroz visi koliko je dug lančić,zbunjenost na mom licu...mislim si valjda je deverika po malo spuštala pa nisam čuo jer sam taman zaspao,a taj prvi san mi je najgori.Priđem do signalizatora i pogledam šta je...Hjoooojj!! Moja stara boljka,nisam stavio strunu u signalizator već je ostala sa strane...,dobro, mislim si ipak je bila deverika pa ga je samo spustila Primam štap i podižem ga, povlačim sistem,a on barem dvadesetak metara udesno...šok!! Sada mi je već jako žao,ta riba je došla na boilu, ali šta je tu je...idemo dalje,prefilavanje i idemo ponovo ispočetka.
Zabacujem sisteme i bacim spodom desetak spombova partikli,peleta, boili... pomalo razočaran zbog promašenog griza,ali ipak presretan što je ipak riba došla na hranilište. Opet se vračam brzo u vreču jer je vani šator već pun mraza,sav se iskri i sjaji.
Iz topline vreče zovem Ninu i kuma da im se pohvalim sa ulovom, nije ne znam šta,aaaaliii je šaran i to po ovakvoj zimi
.Opet mir na jezeru i opet u razmišljanju,san ne ide na oči jer opet razmišljam kako sam dva griza imao nemalo u isto vrijeme,znači riba je došla na hranilište,tu je i stvarno optimistično razmišljam o daljnjem razvoju situacije,bacio sam par spombica i smirio se,to bi trebao biti recept za dalje.
U tom razmišljanju lovi me san premda je prošlo tek nešto više od 18,30 h .
Nisam niti bio svjestan koliko je vremena prošlo od zabacivanja sistema kada me ponovo probudio signalizator,ali još nije bilo niti 20 h izdrilam brzo ribu jer je bila još manja od prethodne i bacim fotku jer se svaki šaran po zimi broji
.
Idemo dalje,ali u malo drugačijem tonu, znači ipak je riba tu i prima,samo su to sitniji šarani, kako je ovaj drugi stisnuo na boilu, kukuruz : boila , 1 : 2 odlučujem se da ih malo prodrmam na drugačiji način,skidam boilu i kukuruz i stavljam na oba sistema po dvije boile 18 mm prelivene Masterbih Pure Liver Extractom i Masterbih Minaminom pa da vidimo odgovor što malih što većih šarana,ako će i rijeđe primiti , ali veći šarani nitko sretniji od mene
![[dedda]](./images/smilies/djedcv.gif "djedica*"){kind=small}
.Tada sam već pomalo postao lakom i nezahvalan,ali je evidentno bilo da je riba tu...
Spodiranje...10-15 spombova i mir...
Na idući griz nisam čekao niti sat vremena...pi,pi,piiiiiiiiiiii...!!!!
Opet pravi ljetni griz,bez pipkanja i izmišljanja...i predivna riba je u kadici...
Slikanje i puštanje...voda koliko god bila hlada još je dosta toplija od zraka,vidi se isparavanje na fotografiji...
idemo dalje...spod u ruke i opet 15 ak spombova jer je riba tu i znam da im sada ne može biti previše hrane,
riba se još uvijek intenzivno hrani, a došla je na hranilište...to je to!!
A to se sve potvrdilo u nastavku jer nije prošlo opet niti sat vremena,a imam siloviti griz.
Eeeeee sada dolazi do onog komičnog trenutka kada ostanete zbunjeni jer imate double run,na sreću prva riba je već bila na pola puta,šta raditi...ma ništa ostavljam drugu neka se bori sama ,a ja izvlačim prvu...brže je ubacujem u kadicu i drilam drugu ribu...uspijem izvući i drugu ribu i nitko sretniji od mene!!
Slikam se sa prvom ribom,vretencem koji sada ne izgleda baš kao beba, kako je izgledao pored drugog šarana u kadici
,a onda i sa drugim šaranom
Tek šta sam zabacio prvi štap,krećem prefilati drugi kad već na prvi grizzzzzzz!!!!!!
Prestrašno!!
Ribe luduju kao u sred ljeta!
Kada sam došao potpisao bih istog trena za dva prava griza,a imam lom!!
Opet spod,punim spomb i krenem spodirati iiiiiiiiii...ostajem bez spomba...sve je zamrznuto bilo i sve puca...,a u meni više nema snage za vezanje sistema po ovoj zimi,ruke bride od hladnoće...jedva ih osjetim. Ostaviti ću to za ujutro jer sam crknut što od nespavanja što od riba i pentranja gore dolje po obali...
Zavlačim se u toplu vreču i na spavanjac ...
Oko,ustvari prije 1 h po ponoći imam opet griz bez obzira šta nisam spodirao,sačim ribu nakon zavidne borbe i slikam se,a vanii brrrrrrrrr...
Puštam ribu,ali štap više ne zabacujem jer sam slomljen,a i smrznut...
Ujutro me budi mobitel koji sam navinuo u 7 h , ali kada sam izvirio van
...samo sam se još dublje zavukao u vreću...vani je kao da je snijeg pao...u 8 h me budi čuvar i pita da li sam živ ili sam se smrznuo
, izlazim van i...brrrrrr...Jezero koje mi se nalazi iza leđa je pliće i manje iiii...imam šta i vidjeti...
Role smrznute...
kadica...
sve!!!!!
Bar sam na jedan period imao štap sa svojim potpisom
Aaaaaliiiii...idemo dalje,smrznutim rukama mijenjam strunu,mijenjam šok,sve mjenjam,odnosno stavljam novo i idem spodirati,aaaliiiii... niti to nije lako
Oko 10 h imam siloviti griz...opet pi,pi,piiiiiiiii...i riba je luda kao struja...leti na sve strane i ne da se,izvlači najlon,bježi...a vidim da nije predebela već da je jednostavno borbena...ljuskaši oko 12-13 kg su takvi i to se pokazalo točnim.
Upravo tako je i bilo...
Napokon ribu dobivam blizu i uspijem je malo poslikati jer je daaaannn i suuuuunceeeee!!!!!!
Niti sat kasnije opet griz i opet riba kao preslikana
![[hiphiph[]](./images/smilies/hipiples.gif "opopa**"){kind=small}
Bacim još nešto prihrane i slijedi posprema stvari,mislim da je to svima najgori dio vremena proveden u ribolovu...
I dok su stvari skoro sve bile spremljne osim štapova i carry allke imam još jedan grizzzz!!!!!
Ribolov je završio još jednom predivnom ribom,premda sam sve morao opet smočiti nije mi bilo žao niti najmanje
![[drhiop]](./images/smilies/partydrunk.gif "bZbZbZ*"){kind=small}
.
Šta reći...Volim ribolov!!!!!
I po ljetu i po zimi!!
PS. dok sam pisao reportažu objavljene su slike novog hrvatskog rekorda od 39 kg i pogadjate gdje...u Zaprešiću na Zajarkima!!
Znači još ove godine stignem i tamo,kume spremaj se pomalo!!
